LJETO U PROSINCU

LIKOVI

BAKA MARTINA

U vrlo poodmakloj dobi.

TERESA

Majka. 65 godina.

CARMEN

Najstarija sestra. Zoina majka. 35 godina.

ALICIA

Srednja starija sestra. Slikarica.

(U domu svoje obitelji nije nikada ništa naslikala.) 33 godine.

PALOMA

Srednja mlađa sestra.

(Još uvijek živi s majkom.) 31 godina.

NOELIA

Najmlađa sestra.

(Već dvije godine živi u Argentini.) 27 godina.

SCENA 1

PALOMA i ALICIJA.

15. studenog, utorak.

Unutrašnjost kuće. Vrlo prostrana kuhinja koja se širi prema dnevnom boravku. Nalijevo se nalazi soba BAKE MARTINE. BAKA sjedi u stolici za ljuljanje ili u invalidskim kolicima, leđima je okrenuta publici. U središtu scene sestre postavljaju stol, šute, u zraku se osjeća napetost. Sjednu i počinju jesti.

PALOMA.- Dodaš mi sol? (Izrazito blagim tonom.)

ALICIA.- (Tišina.)

PALOMA.- Molim te, Alicia, dodaj mi sol.

ALICIA.- (Približi joj soljenku, ali samo malo i preko volje.)

PALOMA.- (Nagne se preko stola i uzme soljenku.) Hoćeš vode?

ALICIA.- (Zaniječe glavom.)

PALOMA.- Vina?

ALICIA.- (Zaniječe glavom.)

PALOMA.- Nećeš ništa piti?

ALICIA.- Ne.

PALOMA.- Tjestenina ti je super ispala.

ALICIA.- Nisam je ja napravila. Iz vrećice je.

PALOMA.- Pa ne bi se reklo, baš je fina.

ALICIA.- Ha, baš dobro! Hvala.

PALOMA.- Nema na čemu. (Duga tišina.) Oprosti, ok?

ALICIA.- Molim?

PALOMA.- Oprosti mi.

ALICIA.- Zašto?

PALOMA.- Zbog onog maloprije.

ALICIA.- Zbog čega?

PALOMA.- Zbog onoga što sam ti rekla ranije. Da ako ne… ne dođeš u nedjelju…

ALICIA.- Da ne kročim više nogom u ovaj stan?

PALOMA.- Da, to. I da to radiš mami u inat.

ALICIA.- A-ha!

PALOMA.- Ne mislim to stvarno.

ALICIA.- Ne misliš stvarno?

PALOMA.- Ne, ne mislim.

ALICIA.- A zašto si onda to rekla, ako tako ne misliš?

PALOMA.- Jer sam bila ljuta.

ALICIA.- I?

PALOMA.- I?

ALICIA.- Da, bila si ljuta. I?

PALOMA.- A kada si ljut kažeš stvari koje bole, ali koje zarpravo ne misliš.

ALICIA.- Ne misliš to?

PALOMA.- Ne, ne mislim. (Tišina.)

ALICIA.- Pa dobro, onda je sve u redu. Nema veze, ako to ne misliš, onda nije važno, sve je u redu. (Tišina.)

PALOMA.- Ne, Alicia, nije u redu.

ALICIA.- Nije u redu, Paloma?

PALOMA.- Ne, nije u redu!

ALICIA.- A zašto nije u redu?

PALOMA.- Jer se ti i dalje ljutiš!

ALICIA.- Ja se i dalje ljutim?

PALOMA.- Da, i dalje se ljutiš.

ALICIA.- Ah, znači, ljutim se, ne?

PALOMA.- Da, jako se ljutiš! A ne razumijem zašto, nije bilo ništa tako strašno.

Tišina.

ALICIA.- Onda dobro, kad sam već tako JAKO LJUTA, iskoristit ću ovu priliku da ti kažem nešto što ja zapravo ne mislim; kao na primjer, da si jeftina preslika naše     mame i da se jedino baviš time da svima govoriš što bi trebali raditi, a zapravo je tvoj život u kurcu. (Tišina.) Ah, da… Oprosti, u redu? Ne mislim to stvarno, samo sam ljuta. (Tišina. Nastavlja jesti tjesteninu). Dodaš mi sol?

SCENA 2

(MAJKA ulazi u kuću.) PALOMA, ALICIA i MAJKA.

MAJKA.- Booook! Paloma, dušo, pomogneš mi s ovim vrećicama? Ooooh, pa Alicia je ovdje! Kako si, ljubavi?

ALICIA.- Dobro. Daj mi. (Pomaže joj nositi vrećice. Poljube se u obraz.)

MAJKA.- Smrdiš po cigaretama.

ALICIA.- I meni je drago da te vidim, mama.

MAJKA.- Zar nisi rekla da ćeš prestati? Ne shvaćam kako možeš i dalje pušiti, vidiš kako je Paloma lagano prestala uz pomoć one knjige.

ALICIA.- Da, ali kad Paloma ima veliku snagu volje, a ja nemam.

MAJKA.- Pa reci joj da ti dade knjigu.

ALICIA.- Mama, molim te! Možemo li promijeniti temu?

PALOMA.- Zvala je Noelija.

MAJKA.- Joj, dijete moje! I što je rekla? Nikad ne zove kad sam ja doma.

ALICIA.- Vjerojatno za to postoji razlog.

PALOMA.- Daj šuti!

ALICIA.- Pa samo sam se šalila! Pa ništa, rekla je da je jako dobro, da je sretna i

zadovoljna i da možda ovaj Božić dođe s jednim „prijateljem Argentincem“ da provedemo blagdane zajedno.

MAJKA.- Ali zar joj prijatelj nije bio neki Španjolac koji isto ondje živi? Ah, bože moj, ta cura!

PALOMA.- Ovo je neki drugi.

MAJKA.- Radije mi nemoj ništa ni govoriti. Ali neka mi javi ako dolazi s nekim, jer već moram naručiti odojak u mesnici i ako idemo na vikendicu, ne znam gdje ćemo svi spavati.

PALOMA.- Joj mama! Ako dođu, već ćemo se nekako smjestiti.

ALICIA.- Mama, nisi vidjela Noeliju već godinu i pol, još ima mjesec dana do Božića,

a tebe brine hoće li biti mesa i kako ćemo spavati. Daj, molim te!

MAJKA.- Jeste li jele?

PALOMA.- Baka nije, nije se probudila. Mi jesmo. Alicia je napravila izvrsnu tjesteninu. Ja skoro nisam ni takla tanjur. Hoćeš?

MAJKA.- Pa nije bilo tjestenine, imamo samo špagete.

PALOMA.- Ovo je neka iz vrećice od ne znam kada, mislim da stoji tamo otkad je Noelija živjela ovdje.

ALICIA.- Što si rekla? (Pretražuje po smeću.) Jebote! Rok trajanja joj je istekao u šestom mjesecu! Odvratno. (Baci tjesteninu u smeće.)

MAJKA.- Ne, nemoj ih baciti. Ma, stave rok trajanja jer moraju, ali nije im ništa.

ALICIA.- Baš me briga, bacit ću ih i točka. Pa nećeš valjda to jesti! Aaahhhh! A ja sam lijepo smazala čitav tanjur. Zašto čuvate hranu kojoj je istekao rok trajanja prije            skoro više od godinu dana?!

MAJKA.- Nismo ni vidjele rok trajanja, ali svejedno, nemoj ih baciti.

PALOMA.- Rekla ti je da ih ne bacaš! Neka jede što hoće.

ALICIA.- Ali pokvareni su, jebote!

PALOMA.- Pa što? Ti si ih isto pojela i neće ti biti ništa. Zato je pusti da jede što hoće.

ALICIA.- (Vadi tjesteninu iz smeća.) Evo, samo izvoli, sočna usrana tjestenina iz vrećice kojoj je istekao rok trajanja. A za desert ova prekrasna oguljena kora jabuke i mrkve i prljava salveta, prava uživancija. Dobar tek, mama!

MAJKA.- Paloma, kćeri moja!

ALICIA.- Ja sam Alicia!

MAJKA.- Ah, oprosti, Alicia. Što je tebi? Jeste li se posvađale?

ALICIA.- Nije mi ništa, oprosti. Žao mi je, jedi što hoćeš, oprosti. Boli me trbuh.

MAJKA.- (Smije se.) Baš si blesava. Hoćeš da ti skuham čaj? (Zagrli ALICIJU, pomiriši joj kosu i primi jedan pramen.) Kosa ti smrdi po dimu, a mogla bi si i       malo podrezati vrhove, ha? Kosa ti je već stvarno preduga. (ALICIA joj se istrgne iz zagrljaja i izvadi cigaretu.)

MAJKA.- Pa nemoj sada pušiti ako te boli trbuh…

ALICIA.- Ostavi me na miru. Može? Idem na prozor.

BAKA.- Fenisaaaaa, Fenisaaaaa, Fenisaaaa!

PALOMA.- Eto, sad si probudila baku, izvrsno! Evo me, bako!

ALICIA.- Zar ona nije gluha? Idem ja.

BAKA.- Fenisaaaaaa!

ALICIA.- Idem, evo me!

SCENA 3

BAKINA spavaonica. BAKA i ALICIA.

ALICIA.- Kako si, bako?

BAKA.- Fenisa, draga, daj mi to.

ALICIA.- Što?

BAKA.- To, to što si mi rekla.

ALICIA.- To što sam ti rekla?

BAKA.- Pa, ako ti ne znaš o čemu govorim…

ALICIA.- Ma naravno, znam, ali ponovi mi za svaki slučaj. Hajde.

BAKA.- Ako znaš, neću ti ponavljati!

ALICIA.- Zapravo sam zaboravila. Bako, reci mi ponovno i donijet ću ti.

BAKA.- Zašto bih ti ponovno rekla? Rugaš mi se? Ma kako se usuđuješ?!

ALICIA.- (Uzdahne. Vrati se nekoliko koraka unatrag.)

BAKA.- Kamo ćeš sad?

ALICIA.- (Okrene se. Krene ispočetka drugačijim tonom.) Martina, kako si mi?

BAKA.- (Nježno.) Dobro, a tiiiii?

ALICIA.- Izvrsno. Kako si mi zgodna danas! Jesi li dobro spavala?

BAKA.- Ufff! Nisam uopće spavala, grozna noć. (Tiše.) Kako sam morala ono

napraviti…. iako sam im rekla… ne daju mi mira… morala sam ih odvesti, i na kraju sam ih odvela. Jednog po jednog, sve! Nisam ni oka sklopila…

ALICIA.- Ali sada si spavala dosta dugo, zar ne?

BAKA.- Jaaa? Ma što ti je?!

ALICIA.- Jesi gladna?

BAKA.- Nisam! …. Ali poslije ću… jesti ću.

ALICIA.- Pa da, tako treba! Čekaj malo, pripremit ću ti nešto jako fino. (Odlazi.)

BAKA.- Fenisaaaaaa, Fenisaaaaa, vrati se! (Povlači zvonce koje joj služi za dozivanje

            ukućana.)

SCENA 4

ALICIA, MAJKA i PALOMA.

ALICIA.- Baka je gladna. Što joj mogu dati jesti?

MAJKA.- Pileću juhicu s povrćem, čekaj da joj podgrijem.

ALICIA.- Ako hoćeš, mogu je ja nahraniti kad sam već ovdje.

PALOMA.- Baka sama jede, ne treba je hraniti.

ALICIA.- Onda dobro. Idem zapaliti jednu na prozoru. (Ode.)

MAJKA.- Jesi se nešto posvađala s Alicijom?

PALOMA.- Kakve veze to sad ima, mama!

MAJKA.- Jako je nervozna, to je zbog tih prokletih cigareta, mora prestati pušiti.

PALOMA.- Neka radi što hoće! Neće prestati zato što joj to ti kažeš, baš suprotno, kao da je ne poznaš, dovoljno da joj to kažeš pa da počne pušiti još više. Ostavi je na miru!

MAJKA.- Pa daj joj onu knjigu.

PALOMA.- Mama, prestani! Stvarno. Hoćeš nešto prigristi?

MAJKA.- Ni ti nisi ništa jela, sestra ti je bacila čitav tanjur tjestenine u koš.

PALOMA.- Nisam gladna.

MAJKA.- Je… ali moraš jesti, sva si kost i koža. Osim toga, ne možeš piti te svoje tablete na prazan želudac. Barem pojedi malo voća ili bilo što.

PALOMA.- Pojela sam puding koji sam našla.

MAJKA.- Puding?! Samo jedeš sranja!

PALOMA.- Dobro, prestani! Prestani mi govoriti što da radim. Na kraju će ispasti da je Alicia ipak u pravu.

MAJKA.- U vezi čega?

PALOMA.- Da konstatno svima govoriš što trebaju raditi… i da ja radim to isto…

MAJKA.- Naravno da ne, ljubavi, ja želim da budete slobodne i da radite što želite.      

Uvijek sam vas odgajala da budete slobodne. Ali kad vidiš da netko griješi i da mu možeš pomoći, zašto to ne bismo rekli? A onda… neka radi što hoće, ali treba reći. Osobna sloboda završava tamo gdje počinje sloboda drugih i, prema tome, ja sam slobodna reći što vidima, a onda… neka svatko radi što mu je volja.

PALOMA.- Pa dobro, Alicia kaže da neće doći u nedjelju na ono tatino. (Tišina.)

MAJKA.- Zašto? (Tišina.)

PALOMA.- Jer ne želi.

SCENA 5

BAKA, ALICIA, PALOMA i MAJKA.

BAKA.- (Udara zvoncem.) Fenisaaaaaa.

ALICIA.- (Ulazi nakon što je popušila cigaretu.) Je li gotova juha? Što je bilo?

PALOMA.- Je, dovezi baku.

ALICIA.- Evo me!

MAJKA stavlja juhu na tanjur, ALICIA istrgne zvonce iz BAKINIH ruku i uveze je u invalidskim kolicima u kuhinju. Sve čitiri su u kuhinji.

PALOMA.- Pusti, može sama jesti.

ALICIA.- Hajde, bako, vidjet ćeš kako je fino. Kakav joj je to nos, izgleda kao klaun!

PALOMA.- Stavi joj partikl, tamo ti visi. I donesi vrećicu s lijekovima.

MAJKA.- Uzmi, ovu prije jela i ovu poslije, s jogurtom…

ALICIA.- Mmmmm, kako je fino, bako! Jesi vidjela? Jogurt od kokosa… (Gleda poklopac.) Koji je danas datum.

PALOMA.- Petnaesti.

ALICIA.- Jeeeebote! I ovo je pokvareno!

MAJKA.- Ma ne može biti! Do jučer je vrijedio, neće joj ništa biti. Osim toga, kroz što je sve tvoja baka prošla… a sad će je kao ubiti jedan jogurt.

ALICIA.- Znači, ovdje inače jedete sve pokvareno ili što? Mene strašno boli trbuh od one tjestenine.

MAJKA.- Da ti skuham čaj?

ALICIA.- Ne!

 BAKA pokušava žlicom zagrabiti voće naslikano na plastičnom stolnjaku.

PALOMA.- (Kroz smijeh.) Baaaako. To je naslikano! Grabi iz tanjura.

BAKA.- (Ljutito.) Znam da je naslikano! (Ponovno, vrlo ozbiljna, pokušava zagrabiti nacrtano voće.)

PALOMA.- Tanjur, tanjur, bako, ohladit će ti se. Ova jagoda je nacrtana, ne može se pojesti. Vidiš?

BAKA.- Odite u guzicu!

MAJKA.- Treba maknuti taj stolnjak i staviti neki jednobojni, jer je još dobro dok ima samo žlicu, ali ako uzme nož sve će mi uništiti. A što je ovo? Vidi ovo spaljeno   ovdje. Tko je spalio stolnjak?

ALICIA.- Ja nisam pušila za stolom. Samo na prozoru. To je otprije.

PALOMA.- Ja više ne pušim.

MAJKA.- Ma nemojte, na kraju će ispasti da baka puši. Čekaj, ne diraj tu ranu na nosu. Uopće mi se to ne sviđa. Bako, ne diraj to!

BAKA.- Ma, makni se! Opalit ću ti jednu preko zubi pa da vidiš!

ALICIA.- Bako! Što to govoriš? Jedi! Joj, kako me boli želudac! Daj mi telefon da nazovem toksikološke informacije. (Čita telefonski broj otisnut na boci bjelila.)

MAJKA.- Ma daj, pretjeruješ, molim te!

PALOMA.- Hajde, bako, i popi malo vode. Gdje je tableta? Već si ju progutala?

MAJKA.- Pogledaj joj jezik jer je jučer navečer odjednom ispljunula tabletu. Mislim da je sakrije ispod.

PALOMA.- Da vidimo, bako, otvori usta, hajde. Samo malkice.

BAKA.- Odite u guzicu!

PALOMA.- Bako, molim te! Samo trenutak.

BAKA.- Aaaaah, aaaah, Fenisaaaaa, Fenisaaaa, dođi.

ALICIA.- Dobar dan, ovako, upravo sam pojela tanjur tjestetine iz vrećice kojoj je prošao rok trajanja prije pet mjeseci i malo me boli trbuh…

MAJKA.- Ne mogu vjerovati! Nazvala je zbog te gluposti! (Gleda PALOMU.)

ALICIA.- Ne, nisam primijetila… Carbonara. S komadićima nečega sličnog šunki. Iako ja mislim da to nije šunka.

MAJKA.- (Zabavlja se.) Žohari, reci da su bili žohari.

BAKA.- Joooooj!

PALOMA.- Bako, daj šuti više! Razgovara na telefon. Da vidim, jesi li progutala tabletu?

BAKA.- Jooooooj!

ALICIA.- Ne, nisu imali čudan okus ni ništa, ali me boli trbuh… Sad kad to kažete, da, možda su imali malo ljutkasti okus… Ne, ne. Ali malo mi je mučno i vrti mi se.

MAJKA.- Malo joj se vrti! Reci da ti se od cigareta uopće ne vrti! Ha? Reci, hajde, reci.

ALICIA.- Šuti! Ne, ne, oprostite, ne govorim Vama…. A-ha. U redu.

PALOMA.- Digni malo jezik, da vidimo. (Stavi BAKI prst u usta.)

BAKA.- Marcelino, Marcelino, sine, dođi. Joooooj, joooooj, aaaaaah!

PALOMA.- Bako, ne viči, molim te lijepo! Pa ništa ti ne radim!

BAKA.- Aaaaaaah, joooooj! Marcelinooooo, Fenisaaaaa!

ALICIA.- A kako da se natjeram da povratim?

PALOMA.- Aaaaah! Pusti me, bako! Ugrizla me je!

MAJKA.- Bako, otvori usta, hajde, molim te.

ALICIA.- Uf, odvratno! Ne, ne. Razumijem… Hvala, puno hvala. To ću napraviti. Povratit ću.

MAJKA.- Popi čaj i prestani s glupostim!

ALICIA.- Pre-sta-ni ti, prestani me gnjaviti!

PALOMA.- Idi u drugu, ovu kupaonicu sm oprala prije sat vremena.

ALICIA.- Jebote! (Izađe.)

SCENA 6

MAJKA, PALOMA, BAKA i ALICIA.

MAJKA.- Hajde, bako, tako, fino, a sada sama jedi. Uopće mi se ne sviđa ta njezina

rana na nosu, nikako da zaraste. Mogle bi sutra nazvati liječnika i neka joj to dođu pogledati. Izgleda kao mrtvo meso.

PALOMA.- Pa kako će joj zarasti kad si po cijeli dan prčka po rani!

MAJKA.- Gledaj kako lijepo izgleda sada, dok jede u miru.

PALOMA.- Uopće ne sliči na tatu.

MAJKA.- Jer je tvoj tata bio na djeda, bili su isti. (Tišina.) Zašto tvoja sestra ne želi u nedjelju doći na misu?

PALOMA.- Pitaj nju.

MAJKA.- Ne razumijem ju, stvarno. Ne razumijem što joj je.

PALOMA.- Ah, mama! Pa ne želi ići i to je sve. Ne voli svećenike niti voli ići na misu.

MAJKA.- Nitko je nije tražio da razgovara sa svećenikom, nego ide zbog oca. Zar to ne može učiniti zbog svog oca i zbog nas?

PALOMA.- Pa ne moraš to meni objašnjavati. To nema veze s tatom. To je zbog mise, zato jer ne želi ići u crkvu.

MAJKA.- A što joj je crkva skrivila? Da ponekad ode, možda ne bi bila takva kakva je.

ALICIA.- (Ulazi.) Kakav je tko?

PALOMA.- Već si povratila?

ALICIA.- Nisam.

MAJKA.- Zašto ne želiš u nedjelju doći u crkvu?

ALICIA.- Imam posla.

MAJKA.- Pa ti ne radiš.

ALICIA.- Molim?

MAJKA.- Ma dobro, te tvoje instrukcije, pa nećeš ih valjda imati u nedjelju, zar ne?

ALCIA.- Podsjećam vas da sljedeći petak izlažem u onoj galeriji u centru. Jedna od onih izložbi na koje ti, mama, nikada ne ideš. I ono najvažnije, član povjerenstva je Rodrigo Marques. (BAKA automatski ponovi „Rodrigo“.) Izvrsno, bako. Za mene je to izvrsna prilika i moramo još dosta toga dogovoriti.

MAJKA.- I to moraš baš u nedjelju? Taj Roberto ne odmara…

ALICIA.- Rodrigo! (BAKA ponovi „Rodrigo“.)

MAJKA.- (Nastavlja.) Dobro, Rodrigo, ne odmara  preko vikenda da bude sa svojom

obitelji? Neće te pustiti ni na trenutak da i ti provedeš vikend sa svojom obitelji, osobito na takav dan?

ALICIA.- Neću se svađati. Ne idem i točka.

PALOMA.- Tako, bako, super, a sada jogurt. Ali prvo tableta.

ALICIA.- Ali jogur je… Idem! Ne osjećam se dobro.

MAJKA.- Dobro, kćeri, radi što hoćeš.

ALICIA.- Upravo tako. Ah, da, htjela bih uzeti onu sliku koju sam ti poklonila za rođendan. Nisi je objesila na zid i voljela bih je izložiti, ako nemaš ništa protiv. Rodrigo (BAKA opet nesvjesno ponovi „Rodrigo“.) misli da bih je trebala             uvsrtiti.

MAJKA.- Spremila sam je jer bih htjela staviti okvir koji ide uz kauč. Nije da mi se ne

sviđa. Tražila sam u Bauhausu.

ALICIA.- Nisam ni mislila da ti se ne sviđa, i dobro, nema veze… Ali ta slika… je zamišljena tako… da se objesi bez okvira.

MAJKA.- Ja se u to ne razumijem, žao mi je, draga moja, uzmi je kad hoćeš i žao mi je ako sam te uvrijedila.

ALICIA.- I meni je žao. Pusa. (Poljube se.) Paloma, pusa. Ciao, bako. Budi dobra, ok? I ne gnjavi.

BAKA.- Dobro, ni tiiiii!

PALOMA.- Idem i ja. Carmen je bila naručena kod frizera pa mi je rekla da pripazim na Zoe. Hoćeš li ti ostati s bakom?

MAJKA.- Da, naravno. Ali vrati se do osam jer želim ići na misu.

ALICIA.- Ideš svaki dan na misu?

MAJKA.- Idem kamo me volja, kao i ti!

ALICIA.- Bok!

PALOMA.- Idem dolje s tobom. (Poljubi se u prst i njime dotakne ALICIJIN nos.)

To je neka njihova igra u stilu „lovice“ koju igraju još od djetinjstva. ALICIA se nasmije i pokuša na isti način poljupcem „uloviti“ PALOMIN nos, ali ona ga poklopi rukama. Obje izađu. MAJKA odvozi BAKU na drugu stranu scene. Tama.

SCENA 7

CARMEN

20. studenog, nedjelja.

Nježno osvjetljenje. Glumice postavljaju stolce za nedjeljni ručak. Na početku scene CARMEN razgovara na mobitel.

CARMEN.- (U ruci drži bocu vina.) Kako ide, Patricia? Znaš otkud te zovem? Aaaaa,

ne. S mog Iphonea 5!!! Fran mi ga je donio, jučer je došao iz Japana i donio mi    ga je za poklon.

To sam ga i ja pitala. „Ljubavi, nije valjda da si mi nabio rogove i osjećaš se krivim, ha?“ Iako, da ti pravo kažem… baš me briga! Da samo vidiš kakav je! Ima već sve instalirano: WhatsApp, Viber… a Messanger na Facebooku radi             brzinom svjetlosti i ima neki program koji mi pokazuje koliko kalorija ima sve što pojedem i koliko potrošim dok vježbam. Daj zamisli! Sutra to moram probati u teretani… Kad ono imamo Pilates? Ok, ali čuj, nemoj opet udarit ritam jer još     uvijek imam „muskulfiber“ od prošlog petka, ne mogu se ni pomaknuti.

Da, i to na najčudnijim mjestima. Ne, ne, ne, ma ono što smo radili s loptom… ne možeš ni zamisliti kako me bole pazusi. Da, pazuh, draga moja, baš taj dio. Molim? Uf, dobro, pektoralni mišić! E pa, ja nikad nisam imala bolove u tom tvom „pektoralnom mišiću“, odnosno u pazuhu, ako ćemo po naški…

Ne, ne mogu! Idem do mame, danas ručamo sve zajedno. Reći ću joj, hvala ti. Ma, danas su dvije godine od onoga s tatom… Hvala ti, draga, i bile smo na misi. Ne, nisam ti ništa spomenula jer je bilo samo za najužu obitelj. No dobro, bile smo samo nas četiri, prednost kad su ti oba roditelja djeca jedinci pa nemaš ni tetaka ni stričeva ni nikakvih usranih rođaka ni sličnih sranja… Ah. Nisi znala? Da, samo mi ženske. Ja ti ne znam što znači imati rodbinu, osim što čujem da samo znaju gnjaviti…

Ne. Sad sam došla s mise, ali Zoe nije prestala plakati jer ima vrućicu… Tako je, draga moja, opet. U vrtiću, sve pokupe. Tako da sam se vratila doma s Franom i on je ostao s malom.

Neka mu je! I ja sam bila dva tjedna s njom dok je gospodin landrao po Japanu. Dobro, Paloma je prespavala koju noć… A kad me je strah spavati sama! A mala je obožava, neki dan joj je rekla „mama“, a meni „teta Carmen“, malo mi je falilo da joj prilijepim jednu… Šrkavica jedna…          

Da, reći ću joj, i ona tebe. Pusa, draga. Vidimo se sutra. I nemoj nas opet ubit s tim svojim vježbama…

Ne, ne znam. Što je to? Aaah. Neka pjevačica? Mislila sam da je neki film ill tako nešto. Aaaah, ne! Jako bih voljela, ali…. čekaj sekundu. Kad počinje?… Pa dobro,… nije tako kasno.

Dogovoreno, hajmo ovako. Razgovarat ću s Franom i neka pripremi nešto za večeru. Ako je Zoe bolje, idem. Ma da, moram malo izaći, tjedan mi je bio koma. Sama s malom, a čim nanjuši da tata nekamo ide, odmah se razboli. A neće ti je primiti u vrtić s temperaturom, znaš. Grozno je biti kućanica, to je veliki napor, zaslužujem malo odmora…

Ma znam da niš’ ne radim, ali se ipak umorim. Javim ti još hoću li ići. Ali recimo da idem. Pošaljem ti poruku na WhatsApp, sa svog novog Iphonea 5, da ne misliš…. Hvala ti, draga. Pusa, pusa.

SCENA 8

MAJKA, BAKA, ALICIA, PALOMA i CARMEN.

MAJKA i PALOMA dovršavaju postavljanje stola u blagovaonici. ALICIA puši na prozoru. BAKA u svojoj sobi moli Pokajanje kao litaniju. S vremena na vrijeme zazvoni zvoncem. U kuću ulazi CARMEN.

CARMEN.- Evo me, stigla sam. Jeste li već počele?

MAJKA.- Kćeri moja, tri četrvt sata, a živiš pokraj nas! Što si radila? Kako je Zoe? Carmen, kako je Zoe?!

CARMEN.- Molim?

MAJKA.- Zoe, kako je.

CARMEN.- Oprosti, taman sam slala WhatsApp. Dobro je, samo joj je malo povišena temperatura.

MAJKA.- Ah, taj glupi Vacap. Donesi vodu, još samo to nedostaje. Carmen! Vodu, donesi vrč s vodom. (Okreće se PALOMI.) A tvoja sestra?

PALOMA.- (Postavlja stol.) Puši.

MAJKA.- Baci žvaku, idemo jesti. Palom….Aliciaaaaaaa, dovezi baku i ostavi tu cigaretu, molim te lijepo, za stolom smo!

ALICIA.- Ideeeeem. (Ulazi s BAKOM koja na rukama nosi vrtlarske rukavice.)

CARMEN.- Zašto baka nosi vrtlarske rukavice?

PALOMA.- Jer si stalno trga krastu na nosu i nikako da joj rana zaraste.

CARMEN.- A s tim rukavicama si je ne trga?

PALOMA.- Ne, nema pravi osjećaj opipa pa ne može pogoditi.

CARMEN.- Ne, nemoj ih skinuti, fotkat ću je.

ALICIA.- Nije ti baka cirkuski majmun.

CARMEN.- Ma znam, ali je užasno smiješna. Hajde, bako, gledaj ovamo! Ne. Ne, gledaj mene i digni ruke.

ALICIA.- Prestani! Carmen.

CARMEN.- Jebote, pa šta?! Gdje ti je za humor, ha?

MAJKA.- Hajdemo jesti. Paloma. (Govori ALICIJI.) Ne trgaj kruh rukama, uzmi nož.

ALICIA.- Paloma, jesi čula? Ne trgaj kruh rukama!

MAJKA.- Oprosti, Alicia, uvijek vas miješam! Evo ti nož.

ALICIA.- Više volim ovako rukama, finije mi je i neće mu ništa biti! Koga je briga? Oooh, pa to je francuski kruh.

PALOMA.- Kakav sad francuski kruh?

ALICIA.- Jer je od prrrekjučerrr.

PALOMA.- A jesi šašava. Imaš novi od danas.

ALICIA.- Onda donesi taj, nikad ne jedete svježi kruh.

MAJKA.- Prvo ćemo dovršiti ovaj! Kćeri moja, trpaš komadine u usta, nije ni čudo da te poslije boli želudac.

            ALICIA uzdahne.

BAKA.- Ispovijedam se Bogu svemogućemu da sagriješih vrlo mnogo, mišlju, riječju, djelom i propustom. Moj grijeh, moj grijeh, moj preveliki grijeh…

CARMEN.- Daj čekaj, ovo moram snimiti.

PALOMA.- Hajde, bako, ostavi se grijeha i digni ruke da ti stavim ubrus. (Skinu joj rukavice i počinje sama jesti.)

MAJKA.- Carmen, ostavi telefon, za stolom smo, molim te. Carmen!

CARMEN.- Molim?

MAJKA.- Telefon! Spremi ga!

CARMEN.- Ok, sad ću.

BAKA.- Zato molim blaženu Mariju, vazda djevicu i sve anđele i svete, i vas braćo da se molite za me…

ALICIA.- A voda?

MAJKA.- Rekla sam Carmen da donese, ali ništa od toga. Samo pilji u taj mobitel!

PALOMA.- Idem ja.

ALICIA.- Ne, ide Carmen. Carmen! Voda.

CARMEN.- Što? Ne, ne hvala, ja ću vino.

ALICIA.- Može, a ostalima donesi vodu.

CARMEN.- Evo idem.

ALICIA.- Ne. Ideš ovog časa!

CARMEN.- (Odlazi po vodu.) Smiri se, ok… Ako si preko one stvari morala ići na misu pa si sad živčana, to nije moj problem,ok?

ALICIA.- Što si rekla?

BAKA.- Nisam ti ništa rekla! Ako ne želiš ništa, što onda meni pričaš? Ja… jer su mi to rekli na trgu… i da nisu, ni ja ne bih saznala, ali… kad je tako… neka oni vide.

CARMEN.- Evo ti voda. Aaaah, sranje, ispast će mi!

MAJKA.- Pazi!

CARMEN.- Gdje stoji otvarač za vino?

PALOMA.- U prvoj ladici.

CARMEN.- Otvoriš mi je, Paloma? Jučer sam bila u salonu na manikiranju pa da si ne uništim nokte.

PALOMA.- Zar nisi bila kod  frizera u srijedu?

CARMEN.- Ma jesam, ali su mi na jednoj strani nekako čudno stanjili vrhove pa sam otišla drugoj frizerki, onoj na trgu, da mi to sredi, sviđa mi se kako šišaju, a usput sam sredila i nokte.

            ALICIA gleda rok trajanja na staklenki majoneze.

MAJKA.- Mogla bi i ti otići, vrhovi su ti se skroz rascvali. (Pokazuje na majonezu.) Dobra je! Otvorili smo je prije par dana. Kako hoćeš, ali majoneza s rižom… to nisam u životu vidjela.

            ALICIA uzdahne i istrese brdo majoneze na tanjur.

PALOMA.- Ali taj frizer je užasno skup.

            BAKA bučno struže žlicom po tanjuru.

MAJKA.- (Podsmjehuje se.) Poslije ćeš reći da si se udebljala, ali s tim brdom majoneze… Bako, ne diži buku.

CARMEN.- Da, je, ali moram si tu i tamo nešto priuštiti. Moj muž radi 36 sati dnevno i

da bi nas sve uzdržavao putuje svijetom kao da ga je izmislio Jules Verne. Tako da i ja moram zadržati formu. Hvala, draga. Hoćeš vina, Ali?         

ALICIA.- Ne, hvala.

CARMEN.- Nećeš?

ALICIA.- Neću!

CARMEN.- Ti, mama?

MAJKA.- Ne! Bako, ne struži po tanjuru.

CARMEN.- Tebe neću ni pitati, Paloma, znam da ne piješ i još s tabletama… Kako si?

PALOMA.- Dobra sam, smirila sam se malo.

BAKA.- Dobro sam, a tiiiiiiii? (PALOMA poljubi BAKU.)

CARMEN.- Onda dobro, pit ću sama. Ja pijem samo u dva slučaja: kad se nešto slavi…

ALICIA.- I kada ne!

CARMEN.- A jesi blesava! I kad sam sjetna.

PALOMA.- Kad ti se spava?

CARMEN.- To se kaže snena. Sjeta je tuga ili melankolija, nostalgija. Hajdemo

nazdraviti, ali kako treba. Idem po tatu. (S police uzima urnu u kojoj se nalazi očevi kremirani ostatci.)

MAJKA.- Carmen, kamo ćeš? Vrati to na mjesto, iz ovih stopa. Molim te lijepo.

CARMEN.- Pa neće mu ništa biti. (Stavi urnu na sredinu stola.) Joj, tata! Ti bi mi se sigurno pridružio uz vino… Neka ti je u zdravlje! Danas smo se sve okupile u tvoju čast, da znaš da nam nedostaješ i da te volimo, gdje god bio.

BAKA podrigne.

MAJKA.- Baaaako! (Ganuto.) Živjele, kćeri moje! (Tišina. Samo se čuje struganje žlice po tanjuru.)

ALICIA.- Bako, ne struži tako po tanjuru!

BAKA.- Nisam ja! Ona druga ju je vidjela.

PALOMA.- To je zbog crteža na dnu. Treba joj staviti tanjur bez uzorka. Luda je za naslikanim uzorcima.

CARMEN.- Jooooj, predobro! Bako, što vidiš na tanjuru?

BAKA.- Dobro, a tiiiiii? Fenisa, draga, dođi, ja ovo ne razumijem.

PALOMA.- Ne treba ništa razumijeti, bako, to je dno tanjura. Naslikana je kućica. Vidiš? Samo jedi.

CARMEN.- Što vidiš na dnu, bako?

BAKA.- Ovooo… a rekla je ona druga da je tako, a onda su nam rekli da nije! Ja sam to

            htjela napraviti kako su nam naredili, a ona nikako nije htjela. I jao, jao, kako mi je sada teško! Ah, joj, teško, teško!

ALICIA.- Ne mora ti biti teško jer je sve u redu. Sve je ok!

BAKA.- Sve je u redu? Lisice jedna, vrtirepko! Znala sam ja… Ti si bila, je li tako? Ona je bila! Kćeri… (Tiho govori.) Ova… ova je… tako… a ona je rekla… da…

PALOMA.- Što?…

ALICIA.- Što sam ti rekla? Da vidimo. Što sam ti rekla?

BAKA.- S tobom ne razgovaram! Taaaako je… (Tiho.) Ono… znaš? A ja…

MAJKA.- Bako, jedi! Ne gnjavite ju! Pogledajte što ste napravile!

CARMEN.- (Ispljune što je imala u ustima.) Ovdje ima piletine!

ALICIA.- Pa naravno. Kad je za ručak riža s piletinom.

MAJKA.- Što je bilo?

CARMEN.- Pff, ne jedem meso. Ako ostane puno, odnijet ću Franu za večeru, ako želi.

MAJKA.- Otkad ne jedeš meso?

CARMEN.- Postala sam vegetarijanka, meso je užasno, rekla mi je moja naturopatkinja. I mlijeko isto. Samo je sojino ok. Nijedna životinja ne pije mlijeko nakon što prestane sisati, a pogotovo ne mlijeko neke druge vrste… Dokazano je da kravlje          mlijeko…

ALICIA.- Hahahaha! Vegetarijanka! Haha. Pa upravo si strusila dvije čaše vina u bircu pokraj crkve i pojela tri kanapea s pršutom!

CARMEN.- Pa dobro, malo po malo. Da se tijelo navikne, a pršut će biti zadnje što ću prestati jesti.

ALICIA.- Onda si makni piletinu i jedi rižu!

CARMEN.- Hej, daj se smiri. Što ti je danas?

PALOMA.- Noelia nam je poslala mail!

SVE UGLAS.- Aaaaaaaah!

MAJKA.- Kad?

PALOMA.- Vidjela sam maloprije, kad sam se popela gore s bakom. Šalje nam veliku pusu, kaže da zna da ćemo biti zajedno i da bi više od svega voljela da je s nama.

MAJKA.- Ah, moja curica! (BAKA dohvati urnu s očevim ostatcima.) Bako, pusti to. I kako je?

PALOMA.- (Uzima urnu BAKI iz ruku i stavlja je ponovno na stol.) Izvrsno, ali kaže da neće moći doći za Božić. Planira s onim svojim prijateljem Argentincem ići u             Indiju u veljači i mora šparati, ne može drugačije.

ALICIA.- Pa to sam ja već znala!

CARMEN.- A kako si ti to znala?

MAJKA.- Sad će pak u Indiju! Pa toj maloj nikada nije dosta.

ALICIA.- Pusti je! Najpametnija je od sviju nas. Daleko, daleko i živi svoj život. Dobro

            je napravila.

CARMEN.- I ja živim svoj život i baš sam zadovoljna.

ALICIA.- A-ha!

MAJKA.- Ne trpaj tako veliki komad u usta.

ALICIA.- Jooooj, pusti me!

MAJKA.- Kćeri, trpaš u sebe kao u kantu za smeće! Bako, pusti to! (Gleda urnu koju je BAKA opet dohvatila.) Carmen, stavi urnu na njezino mjesto jer već vidim kako     će završiti.

CARMEN.- Sad ću. (Ne miče se, gleda nešto na mobitelu.)

PALOMA.- (Uzima urnu BAKI iz ruku i stavlja je na stol.) Pita zašto ne bismo mi došle

tamo za Božić. Tamo će u to doba biti ljeto i mogle bismo provesti godišnji odmor.

CARMEN.- A-ha, a baka će voziti avion. (BAKA počne još bučnije strugati po tanjuru.)

MAJKA.- Bako, prestani strugati po tanjuru. Makni joj tanjur, gotova je i samo mi diže živac. (PALOMA sklanja tanjur sa stola.)

CARMEN.- Čuj, Paloma… Zašto ti ne bi otišla? Provedeš Božić s Noelijom, a usput se riješiš straha od leta avionom.

PALOMA.- Da barem mogu, išla bih drage volje!

CARMEN.- Već ideš sama liftom, a sljedeći korak ti je avion.

PALOMA.- Ni luda! Idem liftom jer vozim baku u kolicima i ništa drugo mi ne preostaje, ali grozno mi bude.

CARMEN.- E pa, jednog dana ćeš se morati riješiti tog glupog straha od aviona, a evo ti idealnog trenutka, putovanje u Ameriku.

PALOMA.- Ne u Ameriku, nego u Argentinu.

CARMEN.- Pa i Argentina je u Americi, u Latinskoj Americi.

PALOMA.- Argentina je u Americi?

ALICIA.- Hahahah! Pa naravno! Južna Amerika. (Poljubi je u nos, onako kako su se ranije igrale.)

MAJKA.- Paloma, kćeri draga, pa mislim, stvarno. Bako, ne diraj to. Čuješ li me?

PALOMA.- (Zaigrano.) A što ja znam?! Ja to nisam znala.

ALICIA.- Genijalno. Ti kao da si pala s Marsa. Hajde reci, tko je Merkel?

PALOMA.- (Vragolasto.) Neki košarkaš, zar ne?

CARMEN.- Ti se zajebavaš?

MAJKA.- Kad ništa ne pratiš. Pa naravno da znaš. Zar ne znaš tko je Angela Merkel?

PALOMA.- A to je neka žena? Nemam pojma.

ALICIA.- Genijalna si, Paloma. Meni se to isto događa s računalom. Te podatke moj mozak jednostavno diskriminira jer ga ne zanimaju i ne pamti ih.            Osim toga,      nije ti to ni potrebno, sretnija si jer ne znaš tko je ta žena, možeš biti sigurna. A znaš li tko je Sarközy?

PALOMA.- (Smije se.) To ime si sad izmislila. (Poljubi je u nos na isti način kao i ranije.)

ALICIA.- Sranje, uhvatila si me.

MAJKA.- Bako, pusti to! (Misli na urnu.)

ALICIA.- Pusti je, to joj je sin pa ako želi, neka joj bude blizu, zato ga je i rodila. (Pokušava PALOMI „vratiti“ poljubac.)

CARMEN.- I dalje igrate tu glupost? Hajmo, Paloma, provincije u Andaluziji.

MAJKA.- Pa dobro, što vam je? Pustite Palomu na miru.

PALOMA.- Ma nema veze. Glavne? Da vidimo…

CARMEN.- Glavna je samo jedna u svakoj autonomnoj zajednici, ostale se zovu provincije i dio su te autonomne zajednice, a svaka zajednica ima jednu         provinciju koja je glavna…

PALOMA.- Dobro, nemoj me zbunjivati. Ja ću ti reći glavne: Sevilla, Granada, Murcia,

            Alicante…

MAJKA.- Paloma!

PALOMA.- Što je?

MAJKA.- Alicante? Alicante nije u Andaluziji, nego u Valenciji.

CARMEN.- A Murcia… je Murcija, druga autonomna zajednica.

MAJKA.- (Zabavlja se.) Pitaj je nešto o Big Brotheru ili o nekom sličnom programu, to ćete ti znati za pet. To je jedino što guta po čitave dane…

PALOMA.- Gledam što me volja. (Tišina.) Kad sam već po čitave dane sama ovdje s bakom.

CARMEN.- Uf, Paloma, kakve izlike… (BAKA je otvorila urnu, pokušava piti iz nje i trese sav pepo po sebi.) Jeeeeebote, bako!

ALICIA.- Sranje! (Sve ustaju. PALOMA prva počinje čistiti.)

MAJKA.- Pogledaj što si napravila! Danas ćete me stvarno izluditi!

ALICIA.- Nema veze, ništa strašno. Sve je ok. (Zatvori urnu i stavi je na policu.) Joj, bako!

CARMEN.- Ne mogu vjerovati. Da sad ovo nekome ispričam, ne bi mi vjerovao.

MAJKA.- Ti i tvoje blesave ideje! Baš si je morala staviti nasred stola. Pa zar ne vidiš da baka luda k’o šipak. (Čisti pepeo s BAKINOG lica.)

CARMEN.- Oprosti, pa nije baš tako strašno.

ALICIA.- Dobro, sve je ok, ništa strašno se nije dogodilo.

MAJKA.- Ništa strašno? Hajde, molim te, i ti više ušuti. (Imitira ALICIJU.) Neka joj bude blizu, zato ga je i rodila!

BAKA.- Kćeri, pogledaj ovo, ja ne znam što je. (Liže prste prljave od pepela.)

ALICIA.- Bako, to se ne jede! (Viče.) Ne liži prste! (Udari je po rukama.)

BAKA.- (Povuče ALICIJU za kosu.) To je moje, mojeeeee!

ALICIA.- Pusti me, bako, boli me! (Istrgne se.)

BAKA.- Ma vidjet ćete…. kad dođe Marcelino. Vidjet ćete vi svoje!

PALOMA.- Smiri se, bako, sve je u redu. Hajdemo pojesti u miru već jednom, molim vas. (Hvata se za glavu kao da je boli, na rubu je plača.)

BAKA.- Tako je, jedite, samo jedite! A tko mene šljivi!

PALOMA.- Bako draga, ali ti si već pojela svoje.

BAKA.- Pojela svoje? Ma kako se usuđuješ? Nemaš srama. Marcelino, sine, dođi! (Tišina.) Ma idem ja. (Krene ustati iz kolica i shvati da ne može.) Jooooj,            najradije bih se zviznula gamenom u glavu, to bi mi bilo njabolje!

ALICIA.- I ja!

MAJKA.- Paloma!

ALICIA.- Pa mislim na sebe, sebe bih zviznula kamenom, ne nju! I osim toga, ja sam Alicia! Alicia!!!

PALOMA.- Idem je staviti u krevet. Hajmo bako, idemo malo ubiti oko. (Odlazi s BAKOM.)

BAKA.- Da’ bog da crkle sve po redu! Sram vas bilo! (Tišina.)

ALICIA.- Paloma previše radi, čitavo jutro je sama s bakom, a popodne čuva Zoe. To nije pošteno.

CARMEN.- Nije pošteno? Čuva Zoe zato što to želi i jer joj super dođe lova koju joj

            dajemo. A možeš biti sigurna da je dobro plaćamo.

MAJKA.- Ja ne mogu izaći prije četiri s posla. Zašto joj ti ne dođeš pomoći?

ALICIA.- Jer živim na selu, na dva sata odavde?! I jer imam svoje satove crtanja, mama, što nije pravi posao, prema tvome mišljenju, ali mi služi da platim stanarinu.

MAJKA.- Mogla bi doći živjeti ovamo i tako bi uštedila novac od stanarine. Sad kad više nisi s Marcom, ne razumijem što uopće više radiš tamo.

ALICIA.- E pa, upravo to radim, slikam, mama, slikam.

MAJKA.- Mogla bi ovdje slikati.

ALICIA.- Samo bi mi još to falilo.

MAJKA.- U pravu si, kćeri. Ne znam zašto se uopće miješam. Jasno je da se ti i ja ne razumijeno. Tebe je teško razumijeti, a čini se da ni Marco ni ja ne znamo kako.

ALICIA.- Ostavi Marca na miru, ok?

MAJKA.- Pa da, on je već ostavljen na miru, ostavila si ga ti, samo hoću reći…

ALICIA.- E pa nemoj ništa reći!

CARMEN.- Gle ovu grupu na Facebooku, kako dobro, „ormar mi je pun ničega za obući“.

ALICIA.- Gdje su mi cigarete? I upaljač, je li tko vidi moj upaljač?

MAJKA.- Tamo ti je, na stolu.

ALICIA.- Taj nije moj.

MAJKA.- A nije ni moj. Ovdje jedino ti pušiš. I to k’o Turčin.

ALICIA.- Gle, najbolje da idem. Ako netko želi doći na otvorenje izložbe u petak, počinje u 10 sati.

MAJKA.- Ali nismo još završile s jelom.

ALICIA.- Bila sam na misi, a i ovdje… Mislim da sam za danas već napravila dovoljno

stvari koje nisam htjela, a i najela sam se. Odnosno, nažderala sam se „kao da trpam u kantu za smeće“, tako da veliko hvala svima na ručku. Pusa. Carmen, nadam se da će Zoe brzo ozdraviti. Palomaaaaa!

PALOMA.- (Ulazi.) Zar već ideš?

ALICIA.- Da, daj baki pusu od mene.

CARMEN.- Gle, Paloma, ovo možeš ispričati svojoj psihoterapeutkinji. Što je

            terapeut?…Tisuću gigapeuta!

ALICIA.- Bok mama. (Poljubi je, odlazi.)

BAKA.- Fenisaaaaa!

PALOMA.- Evo meeeee!

            MAJKA izgubljenog pogleda guli jabuku, CARMEN se igra mobitelom.

SCENA 9

U različitim prostorima radnje se događaju istovremeno.

BAKA i PALOMA u bakinoj sobi. – Prostor A

MAJKA i CARMEN u kuhinji-blagovaonici. – Prostor B

1A

PALOMA-.- Trebaš piškiti?

BAKA.- MMMMmmmm.

PALOMA.- Hajde, osloni se na moja ramena.

BAKA.- Jooooj, kćeri.

PALOMA.- Kad budeš gotova, reci. Ostavi sapun, nije za jesti, to je otrovno, otrovno.

BAKA.- (Gleda se u ogledalu.) Jooooj, vidi moju majku…. Majko! Kako je ozbiljna, ali čim me ugleda, smiješi se!

1B

CARMEN.- (S mobitelom u ruci. Smiješi se.) Gle ovo… Nemoj se nikad smijati Ciganu s biciklom… mogao bi biti tvoj!

MAJKA.- Ja stvarno ne znam što se događa s Alicijom, ne možemo progovoriti dvije riječi, a da se ne posvadimo.

CARMEN.- Ma, njezine frustracije! Zar ne vidiš da je upravo prekinula s onim svojim? Tužna je. Joj, sorry! (Nešto joj padne na pod i slomi se, kupi ostatke.)

2A

PALOMA.- Što kažeš?

BAKA.- Ništa… gledaj… sad više nije tužna, sad se smije… Što ti je smiješno? Ništa ne govori (Tišina.) Tko je to s tobom, majko?

PALOMA.- Bako, to sam ja…

2B

MAJKA.- Pa ona je htjela da Marco ode.

CARMEN.- Jesi sigurna? Ma što ti znaš!

3A

BAKA.- Ne znam što mi govori! Ne razumijem je, majko.

3B

MAJKA.- On mi je to rekao, jučer sam telefonski razgovarala s Marcom.

CARMEN.- Zvala si Marca? Alicia će te ubiti.

MAJKA.- (Pokazuje joj da šuti.) Ššš, šššš…

4A

BAKA.- Šššš, cccc… (Zove PALOMU u ogledalu.) Reci onoj tamo da ode…

4B

CARMEN.- Mama! Ali što si ti dopuštaš?

5A

PALOMA.- Bako, to sam isto ja.

5B

MAJKA.- Ja sam mu rekla da to ne mora značiti da je sve gotovo.

6A

PALOMA.- Jesi gotova? Hajde, da vidimo, obrisat ću te.

BAKA.- Joj, kako je smežurana, majko, majko!

6B

CARMEN.- Joj, mama, mama! Mislim, stvarno…

MAJKA.- (Pokazuje joj da šuti.) Šššš, šššš. Završile smo s razgovorom.

7A

PALOMA.- Eto ga! Završile smo. Hoćeš sada malo odspavati?

BAKA.- Majko, majkooooo…. Ah, zbogom.

7B

CARMEN.- Ah, za boga!

Tama u BAKINOJ sobi (Prostor A), a u Prostoru B su same CARMEN i MAJKA. Ulazi PALOMA nakon šo je BAKU stavila na spavanje.