ZALJUBLJENI LAV. Juan Pablo Heras

EZOP.- Lav se zaljubio u seosku djevojku. Toliko je snažna bila njegova ljubav da je jedan dan otišao njezinom ocu da zatraži njenu ruku. Prestrašeni seljak nije se usudio odbiti. Lav je bio toliko ustrajan da je seljak pristao, ali uz jedan uvjet: dat će mu ruku svoje kćeri samo ako si lav iščupa kandže i sve zube. Lav je bio zaljubljen preko glave u seljakovu kći pa je pristao na sve bez pogovora. Međutim, tada je seljak izgubio poštovanje prema njemu i bez imalo straha ga batinama istjerao iz kuće.

         Da, dragi prijatelji, zvuči vrlo lijepo i romantično ostaviti sve zbog voljene osobe i odreći se svega što smo ranije bili. Da, lijepo je to. Međutim, kakva je to ljubav koja nam ne dopušta da budemo to što jesmo? Ha?

Školski hodnik. LEONARDO, povučen momak, zaustavlja se nasred hodnika i zuri u GRACIU, djevojku zanosnog izgleda koja ga privlači na očigled. Napomenimo, GRACIA u nosu ima upadljivi piercing. Dok ona prolazi LEONARDO je opčinjeno gleda. U pozadini čujemo sentiš. Glazba odjednom utihne. GRACIA se obrati LEONARDU.

GRACIA.- Leonardo, jesi dobro?

LEONARDO.- Ne.

GRACIA.- Aha. Mislila sam da me hoćeš nešto upitati. Imaš bilješke od jučer?

LEONARDO.- Da. Bio sam na satu.

GRACIA.- Nisam te skužila.

LEONARDO.- Stavila si piercing u nos.

GRACIA.- Zar nije super? Obožavam piercinge. (Zazvoni školsko zvono.) Vidimo se, Leonardo.

(LEONARDO pogleda u publiku. Nasmiješi se. Odjednom na scenu upada METALAC opakog izgleda, nosi stolac. Snažno posjedne LEONARDA na stolac i nešto mu radi, leđima okrenut publici. Ustane, potapša ga po obrazu i izađe. LEONARDO sada nosi piercing na jeziku. Ponovno se začuje glazba od ranije. Ulazi GRACIA i ponovno prošeće pozornicom kao i ranije. Ovog puta joj LEONARDO, sigurniji u sebe, prepriječi put. Zbog piercing na jeziku njegov izgovor je toliko otežan da je potrebno na drugi kraj scene postaviti PREVODITELJICU koja diže natpise na kojima piše ono što LEONARDO želi reći. PREVODITELJICA gestama iskazuje čuđenje nad onim što LEONARDO govori. U didaskalijama čitamo prijevod.)

LEONARDO.- Ež, jepošiše („Hej, ljepotice“).

GRACIA.- Molim?

LEONARDO.- Ež, jepošiše („Hej, ljepotice“).

GRACIA.- Ništa te ne razumijem, Leonardo.

LEONARDO.- Pa šavio sam ši piši („Pa stavio sam si piercing“).

GRACIA.- Piercing? Na jezik? Mogu vidjet’?

LEONARDO.- Ak ošeš, našemo še vešeraš pa di pokašem („Ako hoćeš, nađemo se večeras pa ti pokažem“).

GRACIA.- Što?

LEONARDO.- Kašem, ak ošeš, nađemo še vešeraš pa di pokašem („Kažem, ako hoćeš, nađemo se večeras pa ti pokažem“).

(GRACIA ga ništa nije razumijela, ali ga gleda sa zanimanjem.)

GRACIA.- Kakav naporan dan, zar ne?

LEONARDO.- Ta („Da“).

GRACIA.- Što kažeš?

LEONARDO.- Pa ta. Ali še všetilo ako na kaju dada mogu višjeti toje oši i toj ošmije („Pa da. Ali je vrijedilo ako na kraju dana mogu vidjeti tvoje oči i tovj osmijeh“).

GRACIA.- Ne razumijem te ama baš ništa. Ali sigurno govoriš nešto jako lijepo.

LEONARDO.- Ti ši žako šijepa. Tvoje žiše je kao šunše kože išlaši na hošišontu i obašjava moše žiše („Tvoje lice je kao sunce na horizontu koje obasjava moje lice“).

GRACIA.- Znaš što? Fora mi je to što si stavio piercing. Mislim da je jako hrabro…

LEONARDO.- I meši ošedaši se u tfožim ošima („I meni ogledati se u tvojim očima“).

GRACIA.- Ali ne razumijem ni riječ od svega ovoga što si rekao.

LEONARDO.- To niže važno kaš že šiše ono kože govoši („To nije vašno kad je srce ono koje govori“).

GRACIA.- A da skineš taj piercing na trenutak i da se nađemo večeras?

LEONARDO.- Našavno, šve ša tebe, bežbi („Naravno, sve za tebe, bejbi“).

(GRACIA odlazi. LEONARDO skaće od sreće. Čuje se „We are the champions“, ali naglo utihne kad se na sceni ponovno pojavi METALAC, nosi dva stolca: posjedne LEONARDA na jedan i skine mu piercing. Uz njega postavi drugi stolac i izađe. Na scenu se vraća GRACIA i sjedne pokraj LEONARDA. Zalazak sunca.)

GRACIA.- Pa dobro, Leonardo… Iskreno, nikad te prije nisam primjećivala. Mislila sam da si… kao i ostali. Ali ima nešto u tebi, ne znam, po čemu si drugačiji.

LEONARDO.- Da, da… Hvala.

GRACIA.- Kakav ti je bio film koji smo gledali, sviđa ti se?

LEONARDO.- Da.

GRACIA.- Koja ti je najbolja scena? Meni je bila ona kad se glavni likovi nađu na vrhu nebodera… Baš je romantična. A tebi?

LEONARDO.- Da.

GRACIA.- Što da?

LEONARDO.- Da, ta… ta mi je najbolja. Da.

GRACIA.- Baš super da se slažemo, zar ne?

LEONARDO.- Da. Baš super.

GRACIA.- Boli li te ta rupa od piercinga sad kad si ga skinuo?

LEONARDO.- Ne.

GRACIA.- Ne, ni malo?

LEONARDO.- Ne.

GRACIA.- Ne boli te jezik? (Sugestivno.) Ne treba ga… zaliječiti?

LEONARDO.- Ne, ne brini. Dobro sam.

GRACIA.- Aha.

LEONARDO.- Eh… Hm…

GRACIA.- Reci, Leonardo.

LEONARDO.- Ne, ništa.

GRACIA.- Što si mi govorio jutros?

LEONARDO.- Jutros?

GRACIA.- Da, kad smo izašli iz škole.

LEONARDO.- Aha, to. Pa da je tvoje lice…

GRACIA.- Moje lice…?

LEONARDO.- Tvoje lice… Sunce… Tako je… Je… (Tihim glasom.) Lijepo.

GRACIA.- Što?

LEONARDO.- Lijepo.

GRACIA.- Moje lice je lijepo.

LEONARDO.- Je. Ovaj, nije.

GRACIA.- Nije?

LEONARDO.- Ma je, ali ako ti je zasmetao taj komentar, onda nije.

GRACIA.- Ah, Leonardo, mislim da sam te bolje razumijela kad si ima piercing na jeziku.

LEONARDO.- Hoćeš da ga ponovno stavim?

GRACIA.- Ako te zatražim, staviš ćeš ga?

LEONARDO.- Hoću.

GRACIA.- I bio bi spreman na to da te nitko ne razumije… samo zbog mene?

LEONARDO.- Da.

GRACIA.- Znači, neki dan si stavio piercing samo da bi mi se svidio?

LEONARDO.- Da. Zar to nije super?

GRACIA.- Da, ako si ga stavio zbog sebe. Ne, ako si zbog mene.

LEONARDO.- Molim? Sada ja tebe ne razumijem.

GRACIA.- Volim mačke jer su kao lavovi, ali ne grizu. Ali ne volim pse jer stalno čekaju da im kažeš kojim putem trebaju šetati. Hvala ti na kinu, Leonardo.

(GRACIA odlazi. LEONARDO zapanjeno gleda u prazno.)

LEONARDO.- Čekaj, Gracia! Nisam ti rekao da ću se sutra tetovirati! I to sam sâm odlučio. Mislio sam da će ti se svidjeti…

KRAJ