LADICE. Antonia Bueno

KP.- Pssst…! Ima li koga?

SR.-Da, dobar dan.

KP.-Alejuja! Predugo sam bio sȃm.

SR.- Ti si isto zatvoren?

KP.-Naravno. Kao i ti.

SR.-Otkada?

KP.-Puf…! Prestao sam računati.

SR.-Mene su upravo zatvorili.

KP.-To sam i mislio. Probudio me zvuk otvaranja i zatvaranja.

SR.-I sada ova tišina… Dokad?

KP.- Oboružaj se strpljenjem, prijatelju…  Iako, po tvom glasu rekao bih da si…

SR.- Da, žensko sam. Barem tako mislim.

KP.- Drago mi je.

SR.- I meni također.

KP.- Dobrodošla u ove podzemne tamnice.

SR.- Hvala. I, što se ovdje radi?

KP.- Čeka.

SR.- Što?

KP.- Da se on udostoji ponovno nas iznijeti na svjetlo dana.

SR.- Da to barem bude što prije.

KP.- To… čak ni on sȃm ne zna.

SR.- Kako se zoveš?

KP.- Kazališni Prikaz. A ti?

SR.- Skica za Roman.

KP.- Skica, lijepo ime. Drago mi je.

SR.- Meni također, Prikaze. Drago mi je.

KP.- Kazališni, romaneskni…  Zamisli! Oboje imamo aristrokratska imena.

SR.- Možda smo u rodu.

KP.- Tko zna? Tamo vani vladaju vrlo čudni zakoni…

SR.- Je li još tko zatvoren ovdje?

KP.- Ondje dolje je bilo nekoliko djevojaka.

SR.- Drugih žena, kao što sam ja?

KP.- Da, ali one su bile sitne, nekako ograničene.

SR.- Ne budi šovinist.

KP.- Ozbiljno ti kažem. Nisu mogle dovršiti nijedan razgovor.

SR.- Ne čujem ih.

KP.- Izvadio ih je prošli tjedan, usred noći, takvom žestinom da me skoro izbio iz korica.

SR.- Kakva šteta!

KP.- Nismo se stigli ni oprostiti.

SR.- Mogli smo organizirati fantastične kružoke.

KP.- Već sam ti rekao. Bile su pomalo… isprane. I osim toga, skupljale su se jedna na drugu. Nikada nisam uspio saznati koliko ih je ukupno bilo.

SR.- Kako su se zvale.

KP.- Kojekakve Bilješke.

SR.- Jadne. Što je bilo s njima?

KP.- Sigurno su otišle u bolji život.

SR.- U… koš za papir?

KP.- Ili u peć. Tamo vani je vrlo hladno.

SR.- Istina. Budimo zahvalni za ovu ugodnu, okrepljujuću toplinu.

KP.- Da, zapravo imamo sreće.

SR.- A čime se ti baviš, Prikaze?

KP.- Ni sȃm ne znam. Tu i tamo se ponovno pročitam, ali ništa.

SR.- Kako čudno! Meni se to isto događa. Još sam toliko mutna skica da si ni samoj sebi nisam jasna.

KP.- To je normalno, mi smo tek njihovi izdanci. A on je malo ćaknut.

SR.- Možda mu možemo pomoći.

KP.- Kako?

SR.- Možemo mu dati neki prijedlog.

KP.- Kako si naivna, Skico! Vidi se da si ovdje nova.

SR.- Možemo pokušati.

KP.- Ti znaš pisati?

SR.- Ja… Ne.

KP.- Vidiš?

SR.- A ti?

KP.- Nikad me nisu vodili u školu. Kao ni tebe, pretpostavljam.

SR.- A da razgovaramo s njim?

KP.- Razgovaramo? Kako?

SR.- Kao što mi sada razgovaramo.

KP.- Zvučni valovi ti zvuče poznato?

SR.- Nikad čula. Ja se bavim srednjim vijekom.

KP.- Ah! Ti si jedna od ovih koje su ušle u modu.

SR.- Ne znam. Bila sam tako kratko vani…

KP.- A ja se bavim najluđim suvremenim dobom. I mogu ti reći da se mi nalazimo u potpuno različitim dimenzijama.

SR.- Hoćeš reći, u ladicama.

KP.- Mislim na njega, ne na nas ovdje.

SR.- Ah! Ne znam. U srednjem vijeku je bilo ladica, pretinaca, kutija, pregrada…

KP.- Uglavnom, prestanimo lupetati bez veze.

SR.- Lako je to reći, ali budući da smo njegovih ruku djelo…

KP.- Potrudimo se. Bit će teško, ali ne i nemoguće.

SR.- Imaš pravo, Prikaze. Usredotočimo se na našu stvar.

KP.- Izvan ovih ladica, Skico, postoji drugi svijet.

SR.- Znam. I ja dolazim odande.

KP.- Ondje je hladno i govore drugim jezikom.

SR.- Naravno, jer ga imaju.

KP.- A jadni mi, nemamo ni usta.

SR.- Ni lice…

KP.- Ni tijelo…

SR.- Samo imamo tintu.

KP.- Ja ni to. Napisao me olovkom.

SR.- Pazi što radiš da se ne izbrišeš.

KP.- Ponekad me je strah čak i disati. Neki dan sam se  zakašljao i odlomio mi se jedan odlomak.

SR.- Jadni moj Prikaze.

KP.- Tko zna gdje je završio. Otada sam još zbrkaniji nego prije.

SR.- Mene je, srećom, izradio ispisivač.

KP.- Ne zanosi se. I veće Skice su pale. Osim toga, zašto želimo privući njegovu pažnju?

SR.- Da nas izvadi iz ovih ladica.

KP.- I da prijeđemo u „bolji život“?

SR.- U pravu si. Izaći znači…

KP.- Propasti.

SR.- Bolje da šutimo.

KP.- I ostanemo ovdje.

SR.- Ovdje je tako toplo…

KP.- Pravit ćemo si društvo.

SR.- Da, imali smo sreće.

KP.- Ovo bi mogao biti početak jednog dugog prijateljstva.

SR.- Možemo mnogo naučiti jedno od drugoga… dok traje.

KP.- Iskustvo mi kaže da je pred nama mnogo vremena.

SR.- Tako mi se spava.

KP.- Pa dobro, Skico, do sutra.

SR.- Do sutra, Prikaze.

KP.- Da… Sutra je novi dan.

SR.- Da, izvan ovih ladica sigurno jest.

SVRŠETAK